Jamiroquai u Beogradu

Mom oduševljenju nije bilo kraja! Kao kad malom detetu date nešto što dugo i željno iščekuje. Videti J.K. kako skače po bini kao da mu je to prvi i poslednji put u životu, kao da sve ovo nema ni početak ni kraj, kao da ne postoji ništa drugo na svetu sem nas, njega i muzike u tih 2 sata koliko je trajao koncert.

Od stvari koje znam - krenuo je sa nekakvim miksom stvari (mada su basovi solidno jeli tekst sve vreme pa je trebalo 15ak minuta za naviknuti uši na filtraciju melodije i teksta od basova) - relativno poznatih (ako ste ikad bili na njihovom sajtu sličan miks ide u pozadini), zatim Space Cowboy i naravno, neizbežna Cosmic Girl. Evo i sad se ježim kad se setim oduševljenja u hali. U krajnjem, kad se setim sopstvenog oduševljenja :).

Singl sa poslednjeg albuma sam prvi put i čula na koncertu (Just The Way It Should) i nešto je drugačiji nego što smo navikli - umesto mekanog funky zvuka od kog se naježi i najmanja dlačica u dnu leđa, koji tera na lepršavi ples, ova stvar je malo tvrđa, pomalo iscepkanog ritma, energična.

Little L je bila prava uživancija, iako pomalo negativne konotacije kad uzmemo u obzir njen tekst, publika je bila oduševljena i kompletno njenoo izvođenje je bilo blesavo. Raja se dosetila kako da i rukama isprati ovu pesmu pa je to nekako zvučalo ovako:
Why does it have to be like this
clap, clap
I can't never tell
You make love you, love you baby
clap, clap
with a little L
Seems like you're stepping on the peaces
clap, clap
of my broken heart
You make me love, love you, baby
clap, clap
with a little L

gde je "clap, clap" publika sa dva kratka pljeska, baš kao ritam u pesmi. Luuuuudoooo, skroz! I celoj hali kez na usnama!

Kao još jedan highlight bio je trenutak kada se J.K. pojavio na sceni sa laserskim mačem (dobro, nije stvarno laserski, pre je u pitanju bila neonska cev, plava), sve u duhu Star Wars. Zanimljivo, Use The Force je išlo tek posle dve-tri pesme.

Pred Love Foolosophy je ispričao nešto kao:
"You know I never drove fast car,
I never had sex,...
...
and you know I've never been arested for speeding"
i svi su prsli od smeha.

Pred sam kraj mi nešto nije bilo dobro... Jednom kad se izađe iz gužve teško je u nju vratiti se. Moj dečko je krenuo sa mnom napolje da udahnem malo vazduha za promenu i uz malo dužu pauzu bez muzike ukapiramo da bi to trebalo da bude kraj, masa vrišti ali i dalje tišina. I onda kreće... na drugoj noti znam koja je stvar i bukvalno ulećemo unutra jer to ne sme da se propusti - Deeper Underground sa malo dužim uvodom, od bas linije se tresu stakla na hali, nad masom nadivja crni oblak... Godzilla :) Završetak pesme su ooooduuuuužili preko svake mere i za to vreme je energija u hali značajno splasla i publika nije imala snage da ga iscima za još jedan bis. Totalno neoprostivo! Na kraju prođe koncert bez Virtual Insanity koji je verovatno kao ekstra popularna stvar i ostavljen za potrebe bisa.

Kad se sabere i oduzme, još neko vreme standard neće ovde biti kako bi trebalo da koncerti tako pozantih muzičara budu ispraćeni dodatnim efektima. Na ovom je izostao video bim što je zaista nedostajalo a ipak spada u osnovnu tehniku, drugo sam sastav benda je spao na 6-7 ljudi... Ali to vam je što vam je za 1500 kinti.

Najzad, kad god bude ovako neki događaj iznerviram se zbog desetogodišmke izolacije i koliko toga smo propustili kad je muzika u pitanju... U politiku ne zalazim, ni u životu a pogotovo ne na blogu pa ću se ovde i zaustaviti.

Imam par sličica sa koncerta, slikanih telefonom... kvalitet nula... Možda ih i okačim negde.

T-18 hours and still counting

Sutra ispit. U 8h ujutru... Grrrrr!
Plan sa ranim ustajanjem je totalno podbacio i osuđena sam na minimum 24 sata u budnom stanju... a možda i više.
Nekako, ranijih godina nikada nije bio problem ne spavati 48 sati. Recimo, bude neka dobra žurka, po default-u je to morao biti neki techno, ostane se do 7 ujutru, onda se lagano doručkuje, pije kafa i rezimiraju utisci... I nekako prođe vreme u zezanju a da ga ne osetim. OK, nije to ni slična situacija jer nema nervoze i pritiska, ali nije mi to predstavljalo problem.
Lepo ja kažem da sam matora.
Sve je to zbog godina, neredovne ishrane i dve pakle Marlboro-a u mekom pakovanju na dan. Ili kako bi majka mog dečka rekla, a žena je doktor - pedijatar - "Sve je to od pušenja i nespavanja!" A njemu se samo digne kosa na glavi i krene para iz ušiju kad to čuje.
Danas cigarete ne mogu da isključim a spavanje ne mogu da uključim u svakodnevne aktivnosti tako da jedino što mi još preostaje je da ovih 18 sati do ispita racionalno iskoristim za učenje.
Javiću kako je bilo :)

Ko rano rani....

... ceo dan mu se spava!

Kao i svakoj drugoj noćnoj ptici sa čvrsto usađenom navikom odlaženja na spavanje sa prvim jutarnjim zracima sunca i buđenjem u poslepodnevnim časovima, povremeno potrebno ustajanje "ujutru, k'o svi normalni ljudi" za mene je totalna noćna mora. Jedan dan eventualno preživim ali dva - nikako.
Elem, ovo je bio taj drugi i iako sam prethodne dve večeri otišla da spavam "na vreme" i obe noći odspavala sasvim pristojan broj sati - čak sedam - današnji dan mi nikako ne prija. Kompletna ta idila sa blagim jutarnjim suncem i povertarcem bi bila sasvim OK da sam ustala da bih išla na Adu, međutim slučaj je hteo da provedem više od pola dana na nekim bezveznim laboratorijskim vežbama i dodatno se izmaltretiram. Najgore što je pola od tog vremena prošlo u čekanju asistenta i ispijanju nekoliko kafa.
Kako već neko vreme želim (ali ne pokušavam) da se izvučem iz te tako nepraktične zamene doba dana (mada uvek mogu da kažem kako živim kao u Buenos Aires-u, npr.), plan je bio da se na ova dva dana nadoveže serijal "ustajanja u normalno vreme" kako bih mogla da izdržim sve one ispite koji su u ovom ispitnom roku tako nesrećno zapali u jutarnje časove. U prethodnim rokovima nikad nije bilo više od jednog sa početkom u 8h ujutru, a kako spavati od 4-5h do 7h nema nikakvu svrhu, preskakala bih spavanje i onako šašava od previše budnih sati sa grandioznim podočnjacima plašila kolege pred ispit. Ili bi oni plašili mene...?! Hmm... gotovo filozofsko pitanje :o)

Tako sam i večeras u neverovatnoj nedoumici, što mu opet nekako dođe filozofsko pitanje. S obzirom na to koliko mi se spava od učenja večeras nema ništa a ako uzmemo u obzir moj prirodni afinitet prema blejanju vrlo je moguće i da ponovo zaglavim ispred kompa. To povlači za sobom da me nema sutra do 14h a možda i duže.

Sve to ne miriši na produktivan dan.

Heh.. Valjda ću zaspati, pa makar za tastaturom, a možda i neću... možda hoću... možda neću.... možda hoću.... možda neću... možda...

Intro

Kao što rekoh, vreme je za upoznavanje sa tim ko sam i šta sam. nije da je važno ali neka.
Elem, kako imam običaj da kažem ja sam student-parazit na leđima svojih roditelja koji su u (ne)prilici da se nose sa svim mojim ludim zamislima, nervozom u ispitnim rokovima, usponima i padovima svake vrste. A definitivno je da sam totalno nepodnošljive naravi u onih nekoliko dana pred ispit, da li zbog samog ispita ili zbog tolikog rada (o, lenjosti, moj najveći neprijatelju!) đavo će ga znati.
Studiram Telekomunikacije na ETFu u Beogradu i imam još dve godine pred sobom do diplome. Posle ćemo videti. Svakako imam velike planove. Ne mogu reći da sam loš student (a i zašto bih to za sebe rekla?!) ali uvek može bolje (da kažem opet... o, lenjosti... :))

U suštini, obična 24-godišnjakinja. Matoro, a? Meni tako zvuči a vi kako hoćete.
A ne želim da odrastem, nikad! I trudim se da zadržim barem malog dečijeg u sebi. Čini mi se da ako ću ostariti na onaj dosadni način, bolje da crknem negde pre toga.

Blog? Pa nemam pojma... Dobra je stvar. Pišeš šta god ti padne na pamet, ako neko čita super ako ne onda opet super.. bitno da se nešto piše.
A i jako je trendy ;) Nije da imam prakse u pisanju (kad beše poslednji pismeni iz srpskog... hm... ne pamtim toliko daleko, izgleda) ali, kontam, vežbaću da primetim interesantne stvari i da ih ovde prenesem. Razmišljanja, događaje, ljude... the ususal stuff. Valjda, će vremenom postati zanimljivije.

Prvi post.... (je l' može gluplji naslov?)

Čini se da se svet ruši čim sam i ja rešila da pođem za ostatkom sveta/bloggera i da podelim ovo malo što imam ispod ove čupave kose.
Nešto nisam nameravala da mnogo pišem večeras, abnormalno mi se spava... Ovo čisto da ne ureknem sam početak i da veče u kom sam napravila blog ne prođe bez ijedne reči.
Kako bi rekla Skarlet O'Hara - "I'll think about it tomorrow."... ja ću reći, I'll think tomorrow a sad odo' da spavam.